Penik Atek

oh da... sinoć sam bila leteća zla garderobijerka... sletih s velikih lojtri na nožicu te si sjebah ligamentiće lijevog koljena. na opću radost okoline mi mile...
i još na putu do doma ne odoh doma nego daleko od doma, na loš fišburger i dobar provod koji sam prespavala, usnuvši taman nakon vrlo simpatičnog kis end haga...
probudih se prerano zbog ogromnih boli u koljenu i duši. napravih neki oblik instant kave po imenu anamarija i pročitah apsolutni vrh vrhova od trash časopisa po imenu svet... o tome jednom drugom prilikom.
probudih buga 4 sata po mom buđenju. odoh na traumu. mnogo lep i mnogo mlad striček doktor razvalio mi je do kraja polurazvaljene ligamente i dugo me držao za koljeno dok je pričao... čekah rtg pun kurac predugo. makar sam došla prva, na snimanje sam ušla zadnja. jebo veze!
zaključeno je da mi zapravo i nije ništ.
sad ne radim as we can all see. šepam. imam gomilu snijega na koljenu. nemam pljugi. hoću kokice... gledam ludog raosa... zijevam... kajaznam...
lalala...