jučer...
su se gricko i luka potukli. luka je imao krvavi nos od gricka. sad ima rupu na njuški i cijelo jutro sam ga zezala da će mu sada voda ići kroz tu rupu van. mislim da njegov pseći mozak nije mogao skontati zakaj ga tolko zezam kad je pretrpio takaf krvavi šok. zato je, usred jutarnjeg psećomaženja gurnuo nos pred pikinu njušku i pika ga je ljubila da ga manje boli. pika uvijek najbolje zna...
jučer sam bila na kavi. navečer. sa matejčicom i kićicom. pričali smo o mentalnim sklopovima, a nakon milijon godina sam ozbiljno pričala o sebi. i skontala da je lako ono što je bilo teško. ili barem lakše... a i oni su pričali o sebi, pa mislim da je i njima lako... ili lakše...
jučer je radio mali ivorić. srednjeg i velikog nije bilo. pa smo ga lovile, gađali smo se i tukli i tak. bratsko-sestrinjski odnosi :).
ivorići su super. pogotovo mali i srednji. velikog ne kontam tolko dobro. valjda zato kaj je već veliki. makar su mali i srednji isto veliki. u glavi. al' su isto i mali pa se s njima možeš tući i škakljati ih i gađati se papirićima i plaziti si jezik međusobno. oni još, uostalom ne pričaju o recesiji, vladi, plaći i radnom okruženju. oni su jednostavno živahna bićenca s kojima je ugodno biti. i pametnice su velike.
možda sam malo preoduševljena trenutnom situacijom, tim nekim spontano/nespontanim događajima i druženjima, ali baš mi je super. adrenalin ponovo radi i već nekoliko godina zatočena energija, za koju sam mislila da je nepovratno izgubljena, se vratila.
i planovi samo padaju. svugdje bi ja njih vodila! i kikacha i matejicu i kićicu i ivoriće. i u šumu i na čagicu i na palačinke i pizzu i na igranje una i svugdjesvugdje di se možemo tak fino igrati i smijati i nekad biti malo ozbiljni i promišljati i izmišljati i imati puhalice i svašta.
samo se nadam da ne misle da sam prevelika luđakinja :D
3 Comments:
