zlica u raljama bračnog života

jučer popodne sam plakala nad tužnom sudbinom malog praščića kojeg sam nasoljavala, sve mu se naširoko ispričavajući dok sam utrljavala što sol što suzice...
sad sam ga baš izvadila iz pećnice i zaključila da se kožica bašbaš fino spekla i da nije pre slani.
jučer sam, nakon soljenja odojka, išla raditi tortu od čokolade i trebala sam razbiti 6 jaja. domaćih. oplođenih.
onda sam se plakala nad tužnom sudbinom pilića koji nisu dobili priliku.
al' je torta ispala fenomenalno! doduše, grdo zgleda...

eh, mi ljudi. baš smo gadna bića...

apropo gadosti, jučer cijeli dan, di god se okrenem pop-upa vijest o tome kak su saddama obijesili.
onak, slušam radio i ide neka vesela stvar i nakon toga - u iraku je obiješen saddam...
europa zgrožena, a ameri poručuju da je to dobar početak iračkog puta u demokraciju...
onda malo zastanem, pa izračunam u kojem smo stoljeću...

amerika. obećana zemlja. puna sisatih pameli anderson, diznilenda, holivuda i jebenog naoružanja za sve buduće, svemirske ratove.
amerika, zemlja u kojoj živi rocky, u kojoj se dešavaju sve katastrofe - od najezdi skakavaca, armagedona i drugih filmskih čuda... zemlja u kojoj se jede purica od 30kg kako bi se zahvalilo što se genocidom maknulo većinu domorodačkog stanovništva, zemlja u kojoj, ipak da ne zaboravimo, vlada dotični dokaz darwinove teorije - george bush, na kojeg armagedon - koliko god ga puta gledali - nikada neće pasti...
eh, ta amerika kaže da je objesiti čovjeka zapravo dobar recept za početak lijepog putovanja u demokraciju...
pa, mis mo ovdje zapravo cijelo vrijeme nešto propuštali! mi bi demokraciju? godinama? pa hejjj... nismo nikog objesili! al' ni bed, još stignemo... sam ne znam kog bi prije? severinu zbog izuzetno lošeg pušenja u navodnom porniću, cijeli magazin zbog izuzetno originalno lošeg 'rus-hibiskus' texta, mladena burnaća (hmmm... ne znam točno ni ko je on, ali vot d fak) ili možda legendu borisa novkovića... da još jednom uđe u legendu. ovoga puta bez 'pjevanja'...

naravno, to samo za početak. kasnije bi prešli na političare i - da vidiš! što više ljudi objesiš to si demokratičniji!

fuj!

al' ja tu ipak nemrem ništ reć jer sam jučer oplakivala malo svinjče i potencijalnu pilad , a danas ću ih jesti...
al' to mi je dobar način da si obećam da bum u novoj godini odustala od takvih stvarčica i da bum ipak pustila male nevine životinjice da žive.
hmmm...

btw, 2.1. idem na drugi ultrazvuk. i strah me.
ružno sanjam lejtli i nekak me ti snovi baš plaše.
samo želim u utorak vidjeti srčeko svoje bebice!
i želim vidjeti smijehov smješak od uha do uha ko zadnji puta, pa da sretni nas troje krenemo dalje u nove pobjede koje nas u 2007. fakat čekaju.
volim broj 7.
a 2007 bi nam stvarno mogla okrenuti svijet upside down...
samo da uzv prođe ok!

uživajte večeras i nemojte se bašbaš prežderat...

da, da, sretaqn vam božić!
meni je bio...
računam od badnjaka, ofkors. a na badnjak mi je imendan (suborcima po badnjačkom imendanu - merrymerry.. ni nam lako:) ).
i to sucks kad mi je na badnjak imendan jer se skoro niko ne sjeti...
al' se sjetila misheva mama, pa sam bila baš happy...
uglavnom, malo smo možda bili premoreni, ali nam je bakalar misheve mame genijalno legao! nakon tog finog ručkića juri doma okititi bor. pa kod mojih na daljnje klopanje. pa doma na eventualno klopanje za koje nisam imala snage...
mislim, ne da jedem, nego da radim jelo :)
nedjelja je bila klasično samoubojstvo u vidu juha-purica-fila-mlinci-ostaci kolača.

no, ni to sad tolko bitno kolko je možda poveznica u jedan svijet koji ne razumijem.
so: razmem ja da ljudi hoće živjeti zdravo. stvarno razmem. i ja to hoću.
e, al' ima ljudi koji fakat zabriju malo 2 much. čak i ne bi bio problem da zabriju 2 much, kada bi bili dosljedni.
recimo, ako se netko odluči ne jesti mlijeko i mliječne proizvode, zašto ih odluči zamijeniti sojinim proizvodima?
većina soje je gmo.
ili recimo - dimljeni tofu? tofu se, kao i većina industrijskih sireva 'dimi' kemikalijama. onda je zravije pojesti fini dimljeni s placa...

ili recimo, ne jedemo šećer, ali jedemo galofak povrće?
znači, čokolada mi nije fina, ali paradajz u 12om mjesecu imam u frižideru kao i mladi luk i rotkvicu?

ok,ok, plastenici i staklenici rade čuda, ali svejedno. ak već briješ na nekakve zdravoživotne principe, onda, kao prvo, slušaš nekakav ritam prirode.

možda sam ja razmažena po tom pitanju, al' meni je finije i zdravije jesti paradajz onda kad on fakat raste, nego pojesti neku bezokusnu splačinu punu insekticida i sl. pizdarija usred zime... mi imamo vrt, pa moje razmaženo dupe uglavnom ima fino, svježe povrće gotovo cijele godine. a ak i nema, odem na plac. što ne znači da na placu svi imaju iz svog vrta i genijalno, ali ipak imam izbor i mislim da mogu kupiti kvalitetnije nego u nekom supermarketu/voćarni/blabla...

mah, općenito kad gledam kako ljudi žive, kakve si pritiske stvaraju. šećer nije zdrav. ja ga volim, pa ga se odričem. moje odricanje uzrokuje još veću količinu stresa. mislim samo na šećer. sanjam šećer. opsjednuta sam šećerom. onda se prežderem šećera i zlo mi je idućih 15 dana, pa ponovo krećem u borbu.
e, takav stav je potpuno glup i krivi.
ako mi dođe da jedem čokoladu - pojest ću ju.
ako mi dođe da pojedem masni špek - pojest ću ga.
udovoljiti traženjima svog organizma u normalnim količinama je on o što je zdravo. ponavljam - u normalnim količinama!

mah, al' kad ljudi tak nedosljedno briju. mislim, nisu zbog toga loši, ali ispadaju malo smiješni...
a ima ih sve više.
onih koji se bave sportom, ali ne vani nego isključivo u zatvorenom prostoru.
onih koji ne jedu domaće, nego samo deep freeze jer je samo to danas zdravo.
onih koji ne jedu.
onih koji jedu samo podvaljene šatro makrobiotičke proizvode.
onih koji jedu prave makrobiotičke stvarčice, a nisu upoznati sa duhovnom stranom.
onih koji idu na jogu bez da znaju išta o jogi.

uglavnom, kvazi zdravoživotnih mozgića čiji se stav svodi na dimljeni tofu...
...pih...

spremam stan predbožićno. i kolko god da mi dođe da sve pošaljem u 3pm kaj se spremanja tiče, ja ipak volim spremati. na neku foru bolesno uživam u tome.
volim i peglati i kuhati.
i sretna sam kad maj darling dođe doma i fino papa i ujutro ima speglanu košuljicu.
kajaznam, ja sam valjda ženica po difoltu.

a darling je to i zaslužil jer vam je on najbolji moj jedan na svijetu.
čitam tam po rodi kak se žene žale da njihove muževe ne zanimaju pregledi, kak razmišljaju o ljubavnicama i kajaznam kaj, a meni je to potpuno nepoznato.
moj najdraži mene staaaalno mazi i pazi i ljubi i grije i grli i sav je bil sretan kad smo vidli gestacijsku vrećicu, makar nismo imali pojma kaj vidimo, al' je bilo naše...

i onda se sjetim svih pizdarija koje smo prošli, pogotovo sad kad je božić i kad mi se prošla godina čini ko da je bila prije milijon godina. pjevala sam onda all I want 4 xmas čak i tu na blogu.. i sad mi je on tu.... godinu dana kasnije... tj. sada nas je troje. ili četvero ak računamo i vladu cimera :D...

i tak onda manje pizdim na spremanje koje tak i tak volim... a i sjetim se kak bu došel doma i nekaj bu pjevušil i cmokal me i radit ćemo poklone od tijesta i svašta...

jojoj, baš sam dosadna lejtli... ko da više opće ne znam pisat...
:D

btw, nedavno je bilo 2 godine da pišem blog... hehehe :)))  

baš si mislim zadnjih dana kak smo jebeno dobro konstruirani za potrebe svega...
onak, sve se kao svodi na slučajnost koja zapravo to i nije, a ako i je, onda je stvarno svatko od nas čudnovat... makar možda tak ne zgleda...

iz perspektive nekoga tko je postao kuća to izgleda briljantno!
bole me križa, tj. više zdjelica. zato što se širi... a širi se zato kaj je napravljena da se jednom malo širi...
kak moja maternica raste, tak svi okolni organi nalaze svoju alternativnu poziciju...
kad beba bude veća, a trbuh isto tako, hrskavični će dio rebara isto biti raširen da bi se napravilo dosta mjesta...
a jeste se nekad pitali zakaj imamo dio mekih rebara? ja nisam... do sad...

i cice me bubaju... i one su fenomenalan mehanizam. u sekundi kada će se beba roditi one će početi puštati mlijeko... kakav geeenijalan tajming!

uglavnom, ne samo da sam postala kuća, nego sam i pregenijalna mašinerija koja opskrbljava, prerađuje, štiti, utopljava, uljuljkava i prilagođava svoj interijer za stanarčića...
pregenijalno!

eh... osim tih stanarskih stvarčica koje me razvesele svako malo, moram priznati da me veseli i božić. možda ne ko prije jer sqam dosta umorna od promjene interijera, ali...

ja tu zimu bašbaš volim. volim i božić. volim kolače i miris naranče i cimeta.
i volim bor. i kuglice. i sve tak to...
i onda čitam kak neki roditelji svojoj djeci uskraćuju čaroliju zbog svojih sebičnih pizdarija.
pa ne moraš biti vjernik da bi slavio božić.
nek slave zimski solsticij...
ne mora se dobiti puno velikih poklona. i keksići su dosta.
ja ove godine svakom femili klanu radim kućicu od medenjaka. pa nek jedu i lome zube na tome...

i tak...
imam dijagnosticiranu i trudničku zaboravljivost, pa mi je sad sve blank i više neam pojma kaj da pišem.
haugh!

jučer je bila neka omanja (nadajmo se) pizdarijica... uglavnom, preporuka docka je bila normabel, apaurin ili nekaj sl.
ok, ja poklopim i sjetim se da imam samo persen.
jel' smijem persen? nemam pojma, a neda mi se frajera opet zvat jer bu me steral vrit...
pa zvrcnem ja najmilijeg da pita tetu u apotekici.

teta u apotekici je rekla da nemre persen.

ok, odem ja sad fino do dućkasa po sve žive potrepštine za tost. a btw mi je i apoteka...
- dobar dan.
- dobar dan.
- meni je doktor preporučio normabel, pa vas molim neki najslabiji.
- a šta će vam.
- pa treba mi, rekel mi je doktor. čekam bebu pa bi neki najslabiji molila.
- a jel' vam to napisao?
- nije, jučer smo se čuli telefonski
- e, onda ne može...
- a jel' može persen? to imam doma....
- persen vam je biljni, blagi...
- znam da je, ali me zanima jel' može?
na to uljeće žena zmaj... starija neka teta apotekarka...
- a za kog vam to treba?
- za mene...
(odmjeravanje od glave do pete. valjda se nisam dovoljno svečano obukla za trudnicu koja ide u apoteku... moja patuljak kapa/šal crvene boje i šarena vesta/jakna valjda podsjećaju na narkomanku koja ide po apotekama i žica normabele? )
- bio je jučer tu i neki gospodin
- da, to jew bio moj dečko...
- ja sam njemu sve objasnila...
- molim vas, jel' možete i meni ponovo...
- za dobrobit vašeg djeteta ja vam ne mogu dati normabel... vi morate imati povjerenja u vašeg liječnika i misliti na dobrobit svoje bebe.
- gospođo, liječnik u kojeg imam povjerenja mi je za dobrobit moje bebe jučer rekao da popijem normabel.
- jel' imate napisano...
- nemam...
- ja vam onda za dobrobit blablablabla....
- ok, dakle trebam imati napisano...
- ali vaša beba blablablabla
- DA LI TREBAM IMATI NAPISANO?!?
- da...
- fala, doviđenja...

i tak, dojdem doma, složim sve za dva tosta. naravno, nemam toster, ali imam pećnicu. koja nikak da se zagrije, a ja gladna ko vuk!
taman gotov tost, kad ono - zvoni telefon... najmiliji...
meljem na tel, usput se propisno opečem vadeći tostiće iz pećnice, vrištim na tetu apotekarku, a zapravo objašnjavam najmilijem da koja krava...
na to mi on veli da mu je neka teta na poslu rekla da mi ne smije dati da se protežem...

?!?

onak.... NISAM BOLESNA! SAMO SAM TRUDNA!
više mi je puuuun kufer gluposti koje čujem sa strane!!!!
dobro, naše su bake znale da su trudne kad im je narasel trbuh, a do tad su radile u polju, muzle krave, nosile drva i odgajale ostalih desetero djece... naše mame su pušile i popile koju dok su nas nosile, hranile su nas praškom, pa smo ipak gotovo svi ok...
tak da mislim da mi nebu ništ ak pojedem jedan kolačić s cimetom, jebeno se protegnem, okupam u toploj kadici ili slični neki qratz...
i baš to radim zbog dobrobiti svoje bebe, da se ne pretvorim u babuskaru koja od samog začeća svoje dijete drži pod staklenim zvonom...
ja obožavam tu bebicu i stvarno se nadam da će u osmom mjesecu izaći iz mog trbuha nanoseći mi preveliku bol koju će izbrisati samo jedan pogled na to malo lišce koje će mi biti najljepše na svijetu, ali ne želim ni sebe ni nju uvući u neki zatvorski program za osobe s posebnim potrebama. makar imam posebne potrebe... ali drugačije od ovih koje mi okolina nudi.

uglavnom... u znak današnjih podivljalih hormona otvaram virtualnu udrugu - 'NISMO BOLESNE, MI SMO TRUDNE'

haugh!

kao prvo, ide mi na živce što je skripta koju je moj mili profesor napisao, prepuna nepotrebnih rečenica, te ja sad nešto što sam kupila da mi olakša stvar jer se zove skripta i prof ju je napravio tako da je skriptirao svoju vlastitu knjigu moram skriptirati još jednom... a vremena baš i ni...

druga stvar koja mi ide na jetra je forum 'roda'...
svaka čast nekim člancima i temama, ali ljudi moji - dajte se malo skulirajte jer će iduće generacije biti u totalnom qrtzu.

uglavnom, osim što su me ljudi isprepadali sa onim što smijem i ne smijem jesti tipa - klinčić, cimet, origano, bazilika, blabla, još na toj rodi čitaš takve gluposti tipa - ne smijem se kupati u kadi jer je bebi prevruće i može doći do oštećenja, ne smiješ se sexati jer sperma može izazvati spontani, kao i orgazam, ne smiješ ni guc pive u mjesec dana jer to nemam pojma kaj...

da ne pričam da rade takvu hajku na adaptirano mlijeko da zapravo istom rade uslugu...
naravno da svaki normalan čovjek zna da je mamino mlijeko najbolje. ja isto želim isključivo dojiti prvih 6 mjeseci, kasnije uz dohranu možda do godinu dana, ali do 4, 5 i više godina?!? pa to je već malo bolesno, kaj ne?

a još je bolesniji pokret koji se zove 'bezpelenaši' gdje se bebe, koliko sam skužila, od prvog dana ko pesi uče da piške i kakaju na znak, pa im ne trebaju pelene...

uglavnom, malo me plaše ti extremni stavovi i način na koji se ljudi razapinju od strane navodnih brižnih majki... sve je po principšu - ko nije s nama, protiv nas je!

no ok, daleko od toga da nemaju i gomilu korisnih informacija i da nisu zanimljiv forum... samo... previše je to... previše...

uf. sad ja pišem tu o rodama, a imam zapravo pametnijeg posla.al' kad se trebam ispucati... peru me hormoni valjda, a i sutra su rezultati od pape, pa još trebam i krv i urin obavit...
a to sve nisam već sto godina + sam poluhipohondar i tak... da sam nervozna... i još sutra imam taj ispit koji bi mogla i pasti... ali i proći... brrr
we'll c...

držite fige...
najviše za ove zdravstvene stvari!
:)  

spava mi se i koncentracija mi je na nuli... nemrem ništ. imam samo povremene čistačke ispade. više ne podnosim da je zmazano, a pogotovo da ima neki miris.
njuh mi je postao jebeno oštar i najrađe bi svima rekla da smrde...
najdražeg sam neku noć sterala da ide prat zube jer mi je smrdil po pljugama, a i lijepo sam ga molila da ne koristi neki parfem kaj je dobil za roćkas jer mi se gadi.
sjedim pun qratz daleko od kante za smeće koja je k tome i dobro zatvorena i tolko mi ide na jetra njen miris da si cijelo vrijeme mislim da bum ju hitila na terasu...

kaj je najbolje, nije da mi je zlo od mirisa, samo mi strahovito smetaju...

trudim se jesti zdravo. nemam baš neke prohtjeve za klopom, čak i nije da mi se jede. osim ujutro.
uglavnom, juhice, salatice, voće. makar mi neide kiselo. naranča može bit slatka kolko oće, al kad mi dođe na jezik sva se stepem... al' jabuke idu.

anyway, već danima razmišljam na trudnoća reakciju.
svi su bili diiivni...ali...
jedan je frend sjeo tak malo s nama i ozbiljno nas pitao da li smo sigurni....

sigurni?!?

pa ono, kao, promijeni ti se život, nije to lako, pa da li smo sigurni da to želimo, da li smo sigurni da, ako se jednom rastanemo nećemo svoje probleme rješavati preko djeteta, blabla...

?!?
a dobro kad bu mi se promjenio život neg s 27?!? kaj ja to tolko imam za propustit kad dobijem bebu?
ne razumijem stav ljudi koji žive u uvjerenju da život prestaje kad dobiješ bebu. naravno da se promjeni, ali...
kao, veli on, nemreš ti sad odjednom otić van...
pa nemrem, ali to ne znači da više nikad u životu nebum išla van.
činjenica je da više i neidemo van, a i naizlazila sam se u ovih 27.
putovanja? a di je tu prob? koliko parova sa sjecom znam koji kampiraju, putuju, uživaju.
gee, pa putovali smo s 3 psa, zakaj ne bi mogli još i sa jednom bebom?

nekak mi se čini ili da ja olako shvaćam roditeljstvo ili da ga drugi shvaćaju pre zatvorski.
daleko od toga da roditeljstvo nije teško, ali nije ni nešto što ti ubije duh.
pa, može ga samo ojačati...

još me jedna reakcija šokirala. kad mi je frendica rekla da bu sad i mene izgubila...
?!?
čekček, molim?
same thing...

ne razumijem ja to poimanje slobode koje se očituje kroz jednoličnost života...
kao ni činjenicu da su djeca teret pregolemi...

daleko od toga da nisu, ali donose jebeno preveliku sreću. i brigu. i ljubav. i strah....
baš sve kako treba :)

malo smo se unormalili.
šok je prošao i sad uglavnom pokušavam uživati.
ne čitam, ne gledam i ne slušam ništa ružno. puno spavam ako mi se spava.

već dva dana za redom idem na plac i s tavim guštom biram naaajzelenije povrće koje postoji + naranče, kivije, jabuke...

ne pušim (makar maznem tu i tam koji dim ak sam s nekim ko puši) i ne pijem kavu i uopće mi ne fali sve to...

uf... nemrem se odljepiti od rode, a trebala bi polako, ipak imam ispit 12.
dragi se danas odselil domadoma tak da ja mogu učiti. za sad mi je to normalno, ali mislim da bum navečer tulila ko mala svinja. ne sjećam se kada nismo spavali skupa i bašbaš me to plaši... onak, po noći se stalno tražimo, grlimo, slušamo i nekak mi je to uobičajeno stanje, a ovih dana bu prazan krevetac u kombinaciji sa hormonima...
pih...

danas sam, ponosno izjavljujem, kupila i svoju prvu kremu protiv strija u životu! i suuuper mi je bilo pričati s tetom o prenatalu i višku a vitamina i onak se vaaažno držati za trbuh... koji me, btw, buba... jer se maternica širi...
ali ajde, danas je bolje nego jučer.

strahovi me muče i dalje. zapravo, sad nemrem dočekati idući UZ, a frka me i kakav bu papa.. držite nam figice uglavnom...

značiiii...
trudnoća je potvrđena, ali sam ipak malomalo žalosna jer zapravo nismo vidjeli bebicu. pre malo smo trudni...
za sad se vidi samo mjesto na kojem će bebica biti. a bebica trenutno putuje do maternice.
kaže ginić da smo trudni oko 2,5 tjedna. moooožda tri. ali ne doktorska (to je 2 tjedna više), nego bašbaš...
makar, super da smo skontali tak rano zato kaj sad od skoro samog početka ne pušim, ne pijem itd.
moj mali mish je vidio tu crnu točku na ekranu, pa mu je ginich isprintal slikicu i sad ju nosi sa sobom svugdje i pokazuje svima i kaže - 'e, vidiš to? tu će ti biti naša beba!' :D:D:D
ljubaf moja velika. sad se strovalil u krpice. izmorilo nas je ovo iščekivanje.
nisam ni slutila da je trudnoća toliko stresna. kak ću tek biti paranoična kad bebek dođe?!?

uglavnom, papa test je gotov za tjedan dana. a idući pregled, tj. ultrazvuk je tek za mjesec dana :(...
trebam vaditi krv, dati urin,...
kupila sam i prenatal vitamine, još mi treba folna kiselina i... dalje je sve u Božjim rukama!
jel' smijem piti pivu? baš mi paše! to sam ga zaboravila pitati!
i trebam zubaru!

uglavnom, sad trebam paaaziiitiiiii da bebica i ostane! držite nam fige! mi ju jako želimooo!!!

btw, ja se osjećam fantastično! za sada mi uuuopće nije zlo, samo me bubaju cice. od kad smo obavili ginića, čak se i ne brinem toliko.

jooojjj....
lalalala :)

sve je zapravo krenulo sa isključenjem dsl-a. sva moja kalendarska evidencija ostala je zatočena u gmailovom kalendaru.
i tak sam u petak skontala da nema crvene nemani 9 dana! što je puno za moj inače savršeni ciklus u minutu.
naravno, mom je hipohondarskom mozgu to značilo masu stvari, dok je moj mishica bio pametniji i kupio mi test. od kojeg sam se probala izvuči do božića... iz i meni nepoznatih razloga....
uspjeli smo kompromisno testiranje pomaknuti na iduće jutro.
probudila sam se rano ujutro, mislim da je bilo oko pola 5. prevrtala sam se po krevetu ko manijak. u 5 i nešto odlučila sam da čekam da mi se počne piškiti. na testu piše da se rezultat pojavi za minutu. fino bum se ja popiškila i išla zbudit najdražeg da zajedno čekamo...
no, u 5 i 45 i 20 sekundi (kolko se treba držat test u pi-pi) sjebalo je to kaj se u 5,45 i 22 sekunde već pojavio plavi plusić, a ja sam tek bila na vratima spavaće sobe sve se tresući od šoka...
mish je jedva otvoril oke i okrenul se na drugu stranu.
ja sam otišla prat suđe, pa sam čula kak tapka...
odmah to jutro kupili smo neku knjigu o trudnoći. mislili smo da nećemo nikome reći, a na kraju smo odmah odvalili sve... i starce i frendove... iako smo tek 99% sigurni, kako kaže test...

anyway, danas u pola 5 idemo na prvi pregled... mene uuužasno strah iz nekoliko razloga...
prvi je što duuugo nisam bila kod ginića, drugo je jer zaista želim da sve bude ok...
i tak...
uglavnom, bojim se malo... puno... podosta...
samo da prođe tih pola 5 i da vidim srčeko i da bude sve ok!!!

srećom, najdraži je diiivan. pazi me i mazi i trpi moje paranoično teroriziranje...

kaj, sad bi trebala i nick promjenit valjda...

uglavnom... mama zlica... buahaha...
molim držanje figa od pola pet danas popodne! pliiiizzz! :D