zlica u raljama bračnog života

danas je mom luki (čiju slikičicu imate u prilogu) drugi rođendan :)))... sjećam se dok je bil mali prdek. došao je k meni zaslugom mojih prijatelja koji imaju njegovog tatu... a na sveopće veselje moga tate, jer smo tada imali: piku (lukinu gajding lajt), macu kojoj nije radila jedna noga, negdje 10 kokoši i papigu.

mali je bil super. osim kaj mi je na putu od rodnog samobora do doma zrigal kompletni autfit + frendov auto, pika je all the way režala na njega, niko doma nije znal da dolazi, blabla...

bil je začuđujuće dobra beba pas - sam je spaval, klopal i igral se. mama mu uopće nije falila i nikog nije fermao pol %. kasnije su se stvari promjenile... skontao je da se može komunicirati govorom, makar psećim, što se kod njega ne manifestira recimo lajanjem, nego iritantnim cviljenjorežanjem... e, to može satima ako nekom nešto želi saopćiti. uz to je prava razmažena mrcina koja se veseli svima... fetiš mu je gledanje šljakera kak rade, jako voli i bagere... piku voli najviše. pogotovo vuć za nogu i papati iz njene zdjelice...

obožava crne i male kujice - odmah se zaljubi...

voli darivati, pa ljudi koje voli često na jastuku nađu neko drvo, lopticu ili (ako je baš neki poseban dan) kost koja je trunula nekoliko tjedana, zamotana u frišku zemljicu...

tvrdoglav je skoro ko ja...

anyway - luka, happyhappy...

p.m.s.

piki smo rođendan metnuli 2.2., pa priča o njoj kreće tada, da ne bi mislili da ju manje volim :)

eto, išla sam si po šoš...šos...mali slatki... a btw sam kupila i kanistar za benzin od 10 litara... fakat ne znam čemu sam se više veselila :)... anyway, kanistar je onaj moderni, s onim zelenim drekom da se lakše ulije benzin u tutacha. jupiii... i 7 od 10 mogućih litara benzina sam kupila... ha! jiiihhhaaa!!!

i danas bum u minjaku i cjelokupnom koka obliku tankala iz kanistera sa zelenim produžetkom truljavu i preslatku didi... hahaha!

citro duh je to... citro duh...

ti tu neko postane prijatelj?!?

ja bi imala mojblog prijatelje a niko me nećeeeee...šmrcplačcvil

:)

osim šta me puca pms poprilično, vrijeme je u komi, pesi su anblivbli nemirni a nemrem ih pustit van jer bježe na obližnje gradilište kroz neku tajnu rupetinu na ogradi i onda žderu konzerve mesnog doručka; ne radi mi ni tutach... ok, iščekujem taj (4ti po redu ove godine... valjda da nadoknadi sve ne kvarove u prošlosti:)) anlaser... a čekam i da odem da mi poprave auspuh...

anyway, franjo je otišel na more s twingom i ostavil mi dyanu koju sam mu tak i tak ja posudila (on veli poklonila, phahaha!) da se vozim dok brm ne ozdravi...

i tak ja odem danas po didi, sva hepi kaj bum se makla od moderne tehnologije koju kradem teti, a zove se saxo i ima razne perverzije u vidu stražnjeg brisača, puno lampica, blabla...

kad eto - i njoj šteka anlaser!!! jebemu misha! kad ju palim, hropće ko ja i buraz u zadnje vrijeme... sve me strah da se ne razleti... al' neće - citroen je ipak citroen, makar bila i dyana, a ne moj ljubljeni brm...

anyway, biće da bum opet morala gurat da upali... al' bar se ne davim u auspušnim parama... fala andre citroenu kaj je napravil lagani auto! ili hvala meni kaj sam citro bab(e)a, pa to mogu sama i ovako slabašna...

moram priznat da mi je i didi već svemirska tehnologija - ima gumbiće koji svašta pokreću... i ima veliku prednju šajbu... i (moram priznat) ima bolje smještenu pepeljaru nego brm... brm je auto više za nepušaće, a u didi moraš zapalit pljugu samo zato kaj je pepeljara na tak dobrom mjestu... baš je gušt zapalit pljugicu u njoj...

i tak...

sad imam dvije polunekretnine... baš sam bogata...

pa i jesam - ako ničim drugim, onda citro duhom (bez kojeg sigurno ne bi trpila takva 'sranja' :))

lalala

:)

katarini je mali isusek donesel superultrasoničnomodernu lutku/bebu!

beba pije vodu! na bočicu! i onda piški! dada, ima pelene i popiški se... a kad joj jako stisneš desnu ruku onda plače. bez onog kmekme, samo idu suzice! doduše, i meni bi išle da mi neko tak stisne ruku... samo kaj bi ja i kmečala...

beba i jede... ali ne bilo kaj! samo tu posebnu hranu neku koja se kupi u dućkasu za lutke... 12 grama u 12 mililitara vode... i onda kaka... da, da... kaka...

beba ima i uputstva za upotrebu! ahaaa... negooo!!!

zašto ne?!? kupi djetetu lutku za koje se ne može brinuti prije što njegovi roditelji - sada baka i deda gumenoj ultrasupersoničnomodernoj lutki - dobro prouče pravila, tj. uputstva za upotrebu...

u ovom slučaju je kata izabrala svoju baku, daklem prabaku lutke da joj bude vodič kroz gumeno majčinstvo... dobila je tu divnu poruku da, ni kriva ni dužna, istog trena kaže: 'baka, budeš joj ti radila hranu i mjenjala pelene i kupala?!?'... a baka je skoro zafitiljila bebu u zid, zgrožena gumenim proizvodom sa hrpom dodatne opreme... i uputstvima...

jebo truli kapitalizam!

jebo!

božić je, kao i većina drugih stvari stejt of majnd. ništa se znatno ne promjeni. ta ideja postoji samo u američćanskim filmovima... sve idijotskijim iz godine u godinu. ali hu kerzzz

imam tu sreću da je za mene božić oduvijek nešto lijepo. po difoltu. ništa pretjerano, i ništa što bi nekom mogla prenjeti riječima... i stvarno hvala mojoj familiji što me naučila da je i malo nekad jako puno...

osjećaj usamljenosti preplavi nekad sve nas u ovom zimskom razdoblju. mediji su nam na nos nabili tu neku idiličnu sličicu - ili kamin i 5 generacija jedne familije uz bor sa čašicama šerija i smajlom koji se ne skida sa face... ili (opet) kamin, dlakavi tepih i dvoje užasno zaljubljenih ljudi sa čašicama šerija i kuglicama za bor koje svjetlucaju u pozadini... miriše na cimet, jabuke, mandarine i sigurnost... naravno, uvijek se desi i poneko čudo...

i svi mi od ta dva dana u godini očekuijemo da nam promjene život... bar se malo nadamo da ćemo sresti nekog angela anderkaver dok ispuštamo usamljeničku suzicu, da će nas on povesti kroz povijest našeg života i pokazati nam da možemo biti sretni... i dok tako čekamo, propuštamo svoje vlastito čudo - taj maleni anđelak u nama je cijelo vrijeme i čeka da bude aktiviran... čeka da se trgnemo i napravimo nešto... samo o nama ovisi kako će nam sve izgledati... da, to je hard thing to do, ali vjerujem da se dugoročno isplati...

anyway, dragi moji blogeri i neblogeri, evo vam moja najdraža:

Have yourself a merry little Christmas,
Let your heart be light
From now on,
our troubles will be out of sight

Have yourself a merry little Christmas,
Make the Yule-tide gay,
From now on, 
our troubles will be miles away.

Here we are as in olden days,
Happy golden days of yore.
Faithful friends who are dear to us
Gather near to us once more.

Through the years 
We all will be together,
If the Fates allow
Hang a shining star upon the highest bough.
And have yourself A merry little Christmas now.  

sjećam se prvog fiju briju... zapravo, ne sjećam ga se, ali se sjećam nekih činjenica iz tog doba...

dakle, bila sam mala pankerusha koja je doma slušala beatlese. hodala sam sa (tada) zgodnim tipom. imao je irokezu i bio je jedan od rijetkih ljudi naših godina koji je to smio.... dakle, bio je cooooollll (phahaha!)...

vjerojatno smo se sve izdogovarali dan prije ili smo se čuli telefonom, sjali na tramvaj (valjda), cugali pred nekim dućkasom (valjda), ušli unutra strgani i uživali u čitavoj atmosferi, kao i muzici... tada je punk još možda i postojao...:) punk's dead... od sinoć to znam :)))...

sinoć sjedoh u ne svoj auto... s grijanjem... pobrah vuxu koji je i tada žario i palio samnom... scolali smo 110kn za kartu i još nam je ostalo za cugu, što mi se na prvom f.b. nikako nije moglo desiti...

unutra je bilo ko godišnjica mature!

ne samo da smo kupovali pivu, nego smo i papali sendviche... ni to nam se prije nije moglo desiti... klinci koji su došli su se masovno fotkali mobitelima... moram priznat da mi je muchos čudno gledat malog, nadobudnog metalca il' pankera sa ful opremom koji u rukama drži neki space mobač i fotka si ekipu... nekak mi to neide skupa, al' jebiga...

zašto je punk dead... pa, ako i nije, definitivno je evoluirao... naime, back vokali (da, postoje i back vokali) paze kako pjevaju! postoje dvoglasi!!!! vaaaauuuu!!!

otišli smo na tribine sa kojih smo (puni neke nostalgije) gledali ekipu kak se rastura po parteru (da, to je sad parter... nije više 'dole'). nismo imali namjeru prisjećati se tog djela priče doslovno.

da je ekipa otišla u qratz otkrila sam kad je neko curi blizu nas prolil crno vino po vesti. to je bila jebena tragedija! ona jednostavno nije mogla doć' k sebi! optužujuće je pogledavala sve potencijalne proljevaće, nekih pola sata je pokazivala te odvratne flekove svim svojim prijateljicama, izvodila skoro potpune analize pipanjem, provjerom boje i mirisanjem... dobro, nije liznula, dakle nije apsolutni frik... da ne spominjem da sam ju kasnije malo dotakla nogom, čime sam zaradila pogled od kojeg se ledi krv u žilama... sirota, nemre se opustit od tolkih gadosti...

a nekad je bilo dovoljno da smo tamo i bolio nas je q ko ti po čemu gazi... fakat se vremena mjenjaju...

btw:

1. babes - cool...možda tračak nade za hr punk
2. ramirez - odbila slušati, otišla po pivu i zadržala se vani dugo
3. kawasaki3p - prejebeni! formidable! odlični! sjajni! pogotovo 'mali' demirel... ima nešto u puhačkim instrumentima
4. pivo...hladno.. - čisto ok. odlična atmosfera..
5. laufer - dovoljno je reći da je počelo sa 'budi moja voda'... oni su razlog zbog kojeg nismo izdržali do let3 i discipline... a baš htjedoh ostati na disciplini...jbg 

odluke:

1. prestat ću pušiti...opet...
2. diplomirat ću... barem do 4og mjeseca...
3. izdržat ću detox bar 7 dana
4. prestat ću žderati junk food...tj. barem ga neću žderati tako često
5. što češće ću doma zaboravljati amex
6. i dalje neću prihvaćati poslove tipa crtanje aliena koji izlazi iz zida ili motor i zalazak sunca... no metr kolko para mi nude. ponos je ipak ponos
7. kuhat ću si kavu ujutro, tj. počet ću izbjegavati hladni ness
8. probat ću izlaziti samo jedan dan u tjednu. nije uračunato dva dana rada u birtiji... ima i drugih načina uspavljivanja osim pive
9. popravit ću auspuh
10. neću zaboraviti baki uplaćivati lotto
11. neću se nervirat kad je sheepa u pms-u
12. nervirat ću sve kad sam ja u pms-u
13. neću manijački kupovati po 5 paketića bake rollsa... sad znam gdje ih ima i mogu mirno uzeti jedan...ok, možda dva...
14. ići ću na tu plesnu konstantno! dupe počinje imati tendenciju opadanja
15. ići ću bar na jednu masažu, i to onu koja najprivlačnije zvuči... jebo pare, samo da me malo ne bubaju...
16. biti ću zla ali pravedna garderobijerka

želje:

1. da sredim tutacha bar toliko da me ne gushi auspushnim parama
2. da mu kupim mp3 i nove zvučnike za ugodnu vožnju sa sheepom
3. da kupim mali i jednostavan sokovnik i konačno ovo veliko, prastaro, mnogodjelno smeće proslijedim dalje
4. da kupim sve boje svih boja za sve materijale, posebno za textil, keramiku i staklo
5. da nađem negdje one formidable flomiće koje mi je branka kupila prije milijon godina i još rade
6. da konačno više odem u taj pariz i raaaadimmm!

naravno, za nadopunjavanje...:)

pošto sam ja zapravo apsolutni debil za modernu tehnologiju i ne znam baš ništa  o tome kako urediti blog, zamolila sam svog prijatelja cowboy angela da mi pomogne u tom (nadamse ne) napornom podhvatu...

sad već imam milijon ideja u glavi i zapravo me jebe kaj to sve ne znam sama, pa da odmah počnem... kaj mogu kad sam nestrpljiva...

al' imat ćuuu gaaaa!!! hahaha!!!

juuuupiiiii!!!

jiiihaaaa!

p.s.

hvala, frend!

žene su glupe - rekoh čitajući taj već neki članak o tome kako žene glume orgazam zbog straha da ih partner ne ostavi...

zoran me zbunjeno gleda i traži da argumentiram svoju tezu...

- dobro, koliko si ti puta htio biti kao neko drugi da bi bio prihvaćen?!?

- pa, htio sam biti supermen... ko i svatko...

al' jebemu misha... postoji određena razlika. svi su htjeli biti supermen. i svi su bili supermen, barem 5 sati dnevno (minimalno!), pogotovo ako je mama sašila kostim... i supermen se htjelo biti da bi mogao biti brži od vlaka, da bi mogao letiti i imati kućicu od kristala...

nitko nije želio biti supermen samo da ga draga ne bi ostavila!

uf, kako me nerviraju žene nekad! koja jebena emancipacija?!? imamo pravo glasa? kuuulll...radimo u rudnicima?!? kuuullll.... možemo biti opasniji šefovi od nekog dlakavog, visokog i jakog muškog?!? kuuullll!!! al' i dalje glumimo jebene orgazme iz jebenog STRAHA da nas netko ne ostavi?!? ne jedemo jer se smanjuje vjerojatnost da bumo zgledale ko naslovnica zadnjeg plejboja koji smo našle skrivenog ispod onog grdog tepihića kod vece školjke, misleći da bi naš dragi rađe imao djecu S NJOM nego s nama?!? ma dajjj!!! pha!

pod 1. - nervira me taj globalni lack of samopouzdanja kod ženki...mislim, zbog čega, drage moje?!? šta znači savršeno? niste se to nikada zapitale? ja sam rađe ko jedan perzijski sag, nego da zgledam i razmišljam ko da sam štancana po jebenom kalupu...

pod 2. - sex je za žene i dalje jedan od najvećih izvora straha... zamislite svo to opterećenje s kojim jedna žena ide u krevet (il' kam već) s tipom... dakle, ak joj se desi iznenada - joj, nisam se zdepilirala već 2 dana; joj, imam prišt veličine 1mm na nosu; joj, zakaj nemam one gaće kaj sam si kupila u benetonu; joj, kaj da ga sad poližem po vratu?; haaaa, kakvu sam sad facu napravila, nisam valjda zgledala glupo?!?; možda bi sad trebala reći oh...

a tip ni ne vidi ništ drugo osim onog kaj želi... a to definitivno nije boja grudnjaka, niti uzorak na gaćama... i naravno da je razočaran kad ona koja je pod njim tamo i ostaje all the time, paralizirana činjenicom da je on možda primjetio da joj je jedna bradavica (od rođenja) malo tamnija od druge...

ne znam, prestravljuje me to kak se žene formiraju po pravilima koja izdaju ti prokleti mediji, kako gubeći sebe u svom tom kaosu polako gube i vlastiti gušt.

sve je postalo strah, sve je postalo 'svidjeti se'... a to nema utjecaj samo na psiho profile.

 - sve je tak jednostavno! ljubav je jednostavna... uostalom koji će mi qratz netko ko me hoće samo zato kaj ličim na angelinu jolie?!?

- al' jednostavno je komplicirano - reče zoran...

te se sakrije iza novina i u sekundi obuče svoje tamnoplavo supermen odijelo sa crvenim plaštom i naruči još jedan pelinkovac za svakoga...

... eto, oni to čine zbog dobrih (skoro dedamrazovskih) dijela... a mi zbog jebenog straha od neprihvaćanja...jadno, ne?!?

eto, službeno sam na holideju koji znači prekasno prionjavanje na izradu xmass i ny poklončića. ove sam godine hladnom selekcijom skresala broj ljudi na 16. jebiga, cure i dečki mojih prijatelja nebuju dobili ništ...

dakle, imam još 3 dana za 16 poklončića, što bi značilo da danas moram ić u shopping... pih... a kuna imam nula zbog one koze i jakne iz gasa za 800kn... jebemu misha maloga! a, jebi ga... da mi se bar da gurat tutacha evri tajm kad ga treba upalit, onda bi otišla u onu ofertisimu po šalice, pa da ih crtam... ovak mogu sam do name po vune za kape... i to po prilično jeftine vune za kape... i moram kupit žicu... i špagu...

razmišljam si čak da povisim cijenu garderobe na badnjak i božić na 3 kn... kaj, to je za kn više... koje zaslužujem jer je badnjak i božić a ja radim... za ng bu bila oko 4... boli me dupe...

još danas imam dejt sa svojom varaždinkom koja je u očitom pmsu, te želi raspraviti nemili događaj koji se zbio prije cca 3 mjeseca kada je došla tu da bi ostala na zajebanciji, a ja sam cijelu situaciju već davno zaboravila. obožavam njene polugodišnje ispade... pogotovo one koji su u njenoj glavi apsolutno krivo protumačene.  anyway, danas bum morala priznat da sam kriva za nekaj kaj uopće nisam napravila, jer je to the only fuckin' way da ona prihvati cijelu (glupu) situaciju... makar mislim da ni s tim nebu zadovoljna... pih... žene u pmsu!!!

eto...

lalala

je, mi smo budale!

prije dva tjedna nam se desilo da su se ljkudi zamjenili za jakne. neka je žena otišla doma u jakni nekog tipa, pa smo nas dvije, gonjene nevjerojatnim osjećajem krivnje, rekle dečku da se javi, pa da mu kupimo novu...

dobro bi prošle da je u šoping išel samo on - normalan dečko kojem je samo trebala crna pernata jakna za malo novaca...e, al' je s njim išla i neka cura koja nije pristajala na takve varijante, pa smo pljunule 800kn za jebenu jaknu...pih!!! i ne sam to, neg smo prošle pola grada, izgladnile i dehidrirale...

a fino pishe da za izgubljene stvari ne odgovaramo...

jebiga, greške se dešavaju kako se ne bi ponavljale... valjda...

rezime:

• bivša cura mog bivšeg dolazi u zg zbogradi posla koji joj je sredila u njenoj glavi eventualna sadašnja, a samim tim i potencijalna buduća bivša
• po saznanju da spava kod mog drugog(ali zapravo prvog...kronološki) bivšeg koji je propatio jedno određeno vrijeme zbog ovog prvospomenutog bivšeg, a koji obično spava kod ovog kronološki prvog kad dođe u zg, jer se tu stvorilo sam kajnda frendšip, te kad je saznala da sam i ja jedna od bivših (koje ona mrzi, ali mene ne jer za mene nija znala?!?), odlazi na zrak i duboko diše...
• ja ostajem s pivom i mobitelom, psujući usput onog pod a) u sms obliku. ovaj pod b) i ex shokirana odlaze na spavanje... neki su se ranije nadali da će to biti zajedničko spavanje (pa da podijele zajedničke bivše?!? I guess...:)))
• provodim noć mobitelirajući malo s jednom, malo s drugom stranom...informacije koje dobivam potpuno su suprotne... to me jako zabavlja... no, frka je čisto u biznis obliku...
• idući dan nitko ne može do male ex... kronološki prvi bivši radi, eventualna sadašnja, a samim tim potencijalna buduća bivša i ja ne dobivamo odgovor na sms, a zvati ne možemo... hoće li job biti done? nobadi nouzzzzz...
• kronološki prvi bivši pronalazi malu ex u gradu, te se (po njegovim riječima) sasvim ugodno druže pričajući o tom jobu kojim je ona i došla, te (po njegovim riječima) obavila... barem djelomično...
• igramo se pokvarenog telefona. svaka strana ima svoju verziju priče, te na kraju dio posla propada... ja više nemam pojma kom da šta vjerujem, a nije mi ni bitno jer mi je (sorry:)) zabavno.
• ova sapunica (bar za sada) završava tako da ni drugi dio posla nije obavljen jer bivša mog bivšeg 'nije in d mud'... mislim da je to odlična isprika... tak ja jednom neću nekom dat jaknu, jer nebum bila raspoložena, možda baš zato kaj je to jakna od prijateljice od sestrične od prijateljice eventualne cure mog bivšeg dečka. pa ko ga jebe... :)))

pouka:

kao što već napisah u jednom smsu, ima jedna narodna - ko s djecom legne, budi se popišan. jebo čišćenje vlastite savijesti! prilike se ne daju povrijeđenim stranama jer onda nastaje kaos...

najjjbolji način za nedovođenje sebe i drugih u ovakve situacije je birati ljude koje kasnije možeš kvalitetno združiti (u čemu sam ja, kako sam već prije napisala, jebeni genije)... al' svako ima bar jednu crnu rupu u svojoj prošlosti...eh...

it voz fan, nadasve... hvala na interesantna tri dana! :)))

p.s.

pozdrav beogradu!

p.m.s.

love, peace, sloboda delfinima, očuvajmo naše šume!

sve me više veseli taj posao na garderobi, zaista...imam gomilu prostora za proučavanje roda nam našega.

ono što me najviše veseli definitivno je preuzimanje uloge glupave curice koja se tupavo smješka i pušta debile da misle da su briljirali svojim jebeno prejebenim uletima... i onda - cap! kastracija... dugo sam zazirala od takve zajebancije, al' jebemu misha, nebum ja prosjedila all the fun gledajući druge kak iskorištavaju prilike koje im se pružaju. aaaa, nene... a ak ti je nekaj već servirano, onda izvuci iz toga d best ju ken.

jučer (danas:)) smo marija i ja bile u nekom suludo dobrom stanju, čemu je pridonjela i litra tog nekog prefinog i jednostavnog koktela.

čovjek (u našim krajevima) zvan 'neverbalna komunikacija' bio je negdje araund d garderoba...

u svom kaosu završismo svi u jedinici, što nam je bilo višestruko isplativo jer:

1. 3 puta smo plačali 3 cuge sa istih 50 kn da bi nazad (al' svaki jebeni put) dobili 65kn
2. moja želja za ikakvom kastracijom bila je ispunjena uz urnebesan ulet
3. izmjenjivali smo mikropopulaciju usnošupljinsku jezicima

uglavnom, rečenica 'mi djelimo sve' koju je marija izrekla da bi neverbalnoj komunikaciji pokušala objasniti da mi uvijek pušimo jednu pljugu i pijemo jednu pivu, povukla je za sobom zapravo očekivano pitanje - baš SVE?!?...a nama je bilo dovoljno da se pogledamo i da zajebancija počne.

anyway, uljuljana u ulogu tupave klinke koja ima isključivu svrhu da razonodi sladunjave i nesladunjave tipove po birtijama te u to pokušava uvući i prijateljicu, slušala sam all night long tako jebeno loše uvaljivanje da sam pod a) plakala od smijeha i pod b) iskreno žalila cure koje stvarno puše priču...

dakle, dotični (koji trijezan, brijem, i nije toliko loša, a kamoli glupa osoba, al' jbg...desi se...) je osjetio jednu ogromnu količinu energije koja struji između marije i mene te nas dvoje, a (pazi!) on jako kuži te energije, on je u tom ono, ne...kužiš?!? inače on ne brije na dvije žene al' bilo bi jebeno šteta da sad sva ta energija ostane neiskorištena... phahaha!

mare i ja svakako nismo ostajale dužne... iznimno smo radosno prihvatile igru ovlaš se cmakajući ko neke dvije pubertetske glupačice...

ok, tip se stvarno iznimno simpatično ljubio, to je bio maximum onoga što sam ja, uz tu groznu misao o kastraciji i malo petinga zapravo te večeri i htjela...marija je odlepršala na svoju stranu i svi sretni... do fajrunta...

krenusmo na klopu... all together... da bi neverbalna komunikacija stao te, apsolutno siguran u genijalnost svog energetskog uleta zaključio da mi sad idemo k njemu, ne?!? phahaha.... kaj?.. pa ajde... gore sam sparkan... hahahahaha! stari moj, ja idem sam na burek... ajd pa-pa...

tap! kastracija all over... 

nemam jebeno pojma zakaj mi je to tolko gušt raditi u zadnje vrijeme...  al' je... try it :)))

btw, hrenovke u lisnatom u radićevoj kik esssss!!!!

oko deset ću, kao i svakog petka unazad 2 mjeseca, ući u svoje carstvo koje izaziva katarzu. ko neki superhirou u sekundi mijenjam lice i postajem nekoć (tj. josh uvijek povremeno) zla garderobijerka.

uzimam kasu, čekam m. i pijem pivu. galerija likova svakim je tjednom sve bolesnija. nešto je u zraku. osjećam po sebi. više čak nemam ni snage da cijeli vikend budem zla. čak se i smješkam, simpatična sam. postajem sve što sam nekad bila. uz masu obrambenih mehanizama.

bijes se kanalizirao fizičkim naporom kojeg veranje po premaloj garderobi nosi, zrakom kojeg se u jeku večeri nađe samo u tragovima, u psovkama odaslanim dok visim na vješalici zarobljena među stotinu predebelih, pretoplih, raznomirisnih jakni.

igram igru. pogađam psihosocijalne profile po mirisima, pa spajam zamišljeno sa osobom koja jaknu pobere.

nekad lovim poglede. znam da ih većinu mogu imati, no ne želim. otupljenost osjetila ne namjeravam oživljavati kratkim bljeskovima, privremenim explozijicama koje nastaju pod kožom i glupavim morning after. rađe sam tupa nego da živim na bljesku.

lovim poglede da bi možda, slučajno ulovila emociju. možda baš onaj pogled koji sam propustila predhodnih godina...

odbijam činjenicu da je zaljubljenost za mene prošla svršena stvar.  toliko žedna pozitivnog feedbacka da se ulovim u očajničkom trudu da ne zajebem. ne gubim sebe samu tada. a ne, na to dobro pazim. samo što me zatekne ta neka pomalo dječja želja za sitnicama. za nesvjesnim, neopterečujućim zagrljajčićima, trncima kada ti netko kaže 'moja', pusama u prolazu koje ne ometaju trenutnu radnju, ali proizvode jebeno dobar feeling pod kožom.

i dok tako želim emociju s druge strane se borim da ju uopće ne doživim...

bla...

nedovršeno...

lalala

bivša cura mog bivšeg nazovimo dečka (ako se 10dnevno spavanje u istom šatoru te razmjena tjelesnih tekućina tako može nazvati) došla je danas da bi prespavala kod mog bivšeg dečka s kojim sam prekinula zbog mog trećeg bivšeg dečka.

no, bivša cura tog mog bivšeg dečka nje imala pojma da sam i ja njegova bivša cura što ju je (mislim zbog količine godina a i zbog malo nezgodne situacije) malo šokiralo. e sad... moj bivši dečko kod kojeg spava bivša cura mog bivšeg dečka je ujedno i moj najbolji prijatelj, te imamo specifičan način zajebancije koji njoj valjda nije bil jasan il' joj u svom tom kaosu nije ni legao...

nakon kaj sam vidla kak je mala u qrtzu smsala sam našeg zajedničkog bivšeg dečka i poslala ga u kurac u jednoj dužoj varijanti.

na kraju smo se svi međusobno zvali i sad je sve ok...

e, da...btw, ovaj moj bivši dečko koji mi je i najbolji frend mi je rekel da jedan moj treći bivši dečko dolazi svirat k njemu u bend...

jebemu misha... kaj se ne udruže svi onda...

ja sam spajateljica! fuckin kreator nezaboravnih prijateljstava i odličnih sapunastih pričica!

ja sam genije!

kak da ne budem zla, a samim tim i weekend garderobijerka?!? jebo misha, tak to ispadne, nisam se ja takvom napravila :)...

komp radi all night long jer nikad ne znam kad mi se više neće spavati.al' su šljakeri na gradilištu do zajebali trafo stanicu i lagano je cijeli kvart imal feeling da živi u stroboskopu... meni je komp i više nego trebao. a struja je dolazila i odlazila u nepravilnim razmacima što je rezultiralo mojim strahom od rikavanja kompa... jeje, znam... mogla sam ga ištekat i otić' malko na zrak, al' kurac kad trebam napisat tu skriptu koju (op.a.) još uvijek nisam počela pisat ni sada, 3 sata nakon kaj je struja tu...

najgluplja stvar od svega je kaj je u weceju bil mrak... mrkli... imamo prozor, al' je dva metra od njega zgradurina na kojoj šljakeri obitavaju veći dio dana... i imaju sasvim kul pogled na naše guzice...jebemu misha, pa nebum valjda piškila u mraku! fak of, gledajte mi dupe! :)))

stari i ja smo ručali u komornoj atmosferi. totalno sam se stopila sa prošlim minulim vremenima. i uz to nam je meni bio u revijalnom tonu. dakle - krvavice, zelje i žganci u kombinaciji sa onom svijećom za groblja... i tišina u 3pm... buraz je skoro dobil herc napadaj po ulasku u sobu jer je zabrijal da je neko umro... i je... trafo stanica...

i još sam uz sav taj cirkus danas, zvanje elektre i pokušaje učenja morala puhat nos cca svakih 5 sekundi...malo me i pluća bole, al' to je od ponedjeljka i svega kaj je sa sobom nosio... čudno je to kad čovjek radi vikendom. jedino mu preostaje da ide van prek tjedna, što je zapravo dobitna kombinacija. zato volim svoj prolongirani studentski život. danas bi trebala u sax, al' ne znam kam da ga strpam... makar mi se ful ide... volim tu folkestru pun k... volim i tog blentavog levačića pun k... al' kaj... ak odem ode mi i sutra u nepovrat. znajući kako moji neplanirano-planirani izlasci završe, sutra ću prespavati pola dana...

lalala